“Prva komšinica mi je dala svoju kuću i zemljište koje je imala. Bila je jako bolesna i iako je imala 3 sina, niko nije dolazio da je posjeti.
- Nikada nismo tražili ništa od nje, samo smo trebali, posebno ja, da joj pomognem u tim teškim danima.
Bila je prikovana za krevet godinu dana prije nego što je umrla, a ja sam je lično presvukao. Kada je ušla… Saznao sam da mi je ustupila kuću i zemljište.
Međutim, nekoliko dana kasnije pojavili su se njeni sinovi i, naravno, promišljene snahe. Strašno je koliko sam bio uvređen zbog te kuće i zemlje. Onda sam im mirno rekao da mi ne treba kuća njihove majke i da joj pomažem jer je bespomoćna jer joj niko nije došao, ne da joj pomogne nego da pita kako je.
Vratio sam im sve i brzo su prodali…sve oko 10.000 eura, tako da su njih trojica dobili po oko 3.000 eura. Koja gomila pohlepnih zlikovaca, ne znam kako se ne boje dragog Boga. ”
