Priča o snaji koja je doktorirala zbog svekrve ne ostavlja riječi iza sebe i vraća vjeru u dobrog čovjeka koji je spreman na sve za dobro svoje porodice.
Zagrepčanka Dina (53) čvrsto vjeruje u ustaljeno stajalište da svekrva i snaha ne mogu živjeti zajedno i da su takve veze uglavnom osuđene na propast. I sama je u početku bila ljuta na svoju svekrvu što je nije podržala kada se požalila na svoju svekrvu. Međutim, iako je mislila da nikada nije na njenoj strani, u kritičnom trenutku u Dininom životu, njena svekrva je za nju učinila nezamislivo – pomogla joj da doktorira.
Napomenula je da su upravo njena tolerancija i mir bili ključ prosperiteta porodice.
“Evo, ja bih volio da branim svoju svekrvu, svoju baku. Kad sam bio mlad, mislio sam da je strašno što se moja svekrva Marija uvijek zalagala za sina. Jednom sam je ljutito nazvao. i rekla da njen sin ne može ni peglati svoje čarape, a kamoli bilo šta drugo, a sve što bi rekla je da je radio duže od mene, pa bi ih spojila. Okreni se. Na kraju bi dodala: “Rekla bih Dođi i pleši kod kuće. “Ali ona nikada nije stala na moju stranu i to me je činilo nervoznom”, rekla je gospođa Dina.
Ali danas je dobro znala da je reakcija njene svekrve bila veoma mudra.
“Niti je pokazivala ogorčenost prema sinu, niti je napravila veći razdor između nas. Kada su djeca stigla, njene prave boje su izašle na vidjelo. Tada je zaista učinila sve što je mogla da nam pomogne i bude baka kakva smo očekivali da bude. Živjela je ulica preko nas, a kad joj je svekar umro, preselila je kancelariju u stan da ne mora vise placati kiriju.Ali smanjila je posao i samo da pokupi prvog unuka iz obdanista, pripremite mu hranu, i prošetajte s njim da nas ne čeka u zatvorenom i vrućem prostoru do pet sati popodne. Tako je i za drugo dijete”, iskrena je Dina.
Naglasila je da ne brine samo o djeci, već i o sebi i svom sinu.
“Takođe nas je često pozivala na ručak i onda bi završila posao, čak i kasno uveče ako je trebalo. Čak je znala da kaže: ne plaćajte čistačicu, doći ću da vam ispeglam odeću u subotu ujutro. ponekad bi nam doneo ručak i ne bismo morali da brinemo o tome dva dana ili čak nedelje. Ne mogu vam reći koliko mi to znači”, rekao je.
Prije petnaest godina, uz pomoć svekrve u penziji, odlučila je da doktorira.
„Imam dobro radno mesto, ali želim da doktoriram jer mislim da će to biti važno za moju buduću karijeru. Da, uspeo sam da doktoriram, a sve je to zahvaljujući mojoj svekrvi, koja Trudila se da mi olakša taj period. Od srca joj se zahvaljujem, pogotovo što moja majka živi 600 kilometara od mene i stara je i nikad nije bila fleksibilna što se tiče putovanja do nas”, Dina otkriveni put.
Tada je cijela porodica radila zajedno kako bi je završila fakultet.
“Ujutro moj muž vodi djecu u vrtić i školu, a svekrva dolazi kod nas po najstarijeg sina, pomaže mu da uradi domaći, a onda ide s njim u vrtić. neke zanimljive stvari, kao što je zajedničko čišćenje lišća po kući, daje nam poslana fotografija.”
“Zalivala je naše cveće, razlagala nam veš i činila sve što je mogla dok je učila i zabavljala svoje unuke. Tada sam shvatio da bez obzira da li je suđe stavio kako treba, nije važno gde je bilo, ili da li je sve bio pomešan.Više mi je bilo svejedno da li su peškiri poređani po bojama.Mislim da sam do tada odrasla u svakom pogledu.Htela sam da budem bar snaji dobra svekrva – rezimira Dina sa portala Moje vreme.
