Dok je zemlja prigrlila Aleksandrov fizički oblik, postajući sveta posuda koja će uljuljkati njegov večni san, zvučni odjeci njegovog nasleđa bili su opipljivi. Simfonija njegovog života, sastavljena od bezbroj dragih trenutaka i dubokih veza, nastavit će odjekivati u srcima i umovima svih onih koji su bili dirnuti njegovim blistavim prisustvom. Dok su se završni akordi “Besmrtne pjesme” povlačili u daljinu, ožalošćene je obavila svečana tišina, isprekidana samo tihim šapatom iskrenih molitava i nježnim šuštanjem lišća.
U tom dirljivom trenutku položen je kolektivni zavet da će se odati počast Aleksandru, da će se prenositi svetlost njegovog duha i da se dragoceni dar života neguje sa nepokolebljivom zahvalnošću. I tako, kako je sunce počelo da zalazi na ovaj dan neviđene tuge, nasleđe Aleksandra Kodića je nastavilo da sija, svetionik ljubavi, otpornosti i trajne snage muzike čak iu najmračnijim vremenima. U ovom trenutku duboke tuge, postalo je sasvim jasno da je Aleksandrov odlazak ostavio neizbrisivu prazninu u srcima svih koji su imali sreću da se sa njim ukrste.
Njegova prerana smrt bila je oštar podsjetnik na krhkost života, dirljiv poziv da cijenimo svaki prolazni trenutak i držimo drage veze koje nas sve povezuju. Iako je njegovo zemaljsko putovanje možda prerano završilo, Aleksandrov duh će zauvek ostati, nepokolebljivo osvetljavajući živote onih koji su imali privilegiju da ga poznaju.
Ostavio je neizbrisiv otisak na tapiseriji postojanja, svedočanstvo o dubokom uticaju koje jedna jedina duša može imati u svetu koji je često zasenjen tamom. Danas je, u atmosferi duboke tuge i žalosti, voljeni sin poznatog harmonikaša Mirka Kodića, Aleksandar, položen na svetom tlu čuvenog beogradskog groblja Lešće.
