I pored pobede na Evroviziji kao jedina predstavnica Srbije, pobednica nije doživela značajnije povećanje svog finansijskog statusa. Kao rezultat toga, tadašnji predsednik Srbije odlučio je da joj, umesto novčanom nagradom, oda priznanje gestom priznanja.
Takmičenje za pesmu Evrovizije ima veliku popularnost u Srbiji, sa posvećenim pratiocima premijernog muzičkog festivala na evropskom kontinentu. Uprkos našem velikom interesovanju, naša zemlja je do sada samo jednom slavila pobedu na takmičenju , i to kada je popularna pevačica Marija Šerifović 2007. godine impresionirala Evropu svojim zadivljujućim glasom i pjesmom “Molitva”.
Ova pesma je pobedila na Evroviziji i dovela takmičenje u njenu domovinu. Po povratku kući Marija se sastala sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem. Marija je izjavila da ona i većina umetnika koji su postigli uspeh ne moraju nužno da profitiraju finansijski. Kroz istoriju, retkost je bila da oni koji doprinose umetnosti dobiju odgovarajuću nadoknadu. Međutim, Mariju ova činjenica ne smeta. Najvažnijom nagradom smatra aplauze i zahvalnost svojih dugogodišnjih obožavatelja. Marija nije posebno zainteresovana za podršku države. Radije se oslanja na sebe i ne zahtijeva nikakav poseban tretman. Marija je ove izjave dala Telegrafu. Za to vreme šuškalo se da će Srbija Mariji Šerifović obeštetiti pozamašnu svotu novca, koju su dobili i naši olimpijci. Međutim, ispostavilo se da je ova glasina bila lažna, jer joj je predsjednik samo uručio znak zahvalnosti.
Pevačica se prisjetila razgovora sa gospodinom Tijanićem, koji je predložio da Marija dobije sumu od 80.000 eura, sličnu onoj koju imaju olimpijci. Međutim, ovaj prijedlog se nije ostvario. Kasnije se pevač na prijemu sastao i sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem, gde ga je pitao da li može nešto da učini da pomogne. Pevač nije bio siguran kako da odgovori, smatrajući da je već učinio mnogo za Tadićevu dobrobit. Na kraju su razmenili ljubaznosti, a pevač je dobio kravatu i kutiju slatkiša u znak zahvalnosti. Ovo je bio pevačev izveštaj o događajima i istinitosti stvari. Uz cerekanje je dala do znanja da je dobila samo kutiju čokolade jer je duhovito objasnila da ne nosi kravate. „Ja lično ne nosim kravate, jer je to običaj rezervisan za one na rukovodećim pozicijama. Kada je reč o nagradama, zadovoljavam se jednostavnim poslasticama. Međutim, specifičnosti su nebitne. Ono što je zaista bitno je da mi ne treba ništa. zahvalnost na mojim postupcima.Moje namjere su da koristim našoj zajednici, kako bismo svi imali dan za proslavu našeg zajedničkog naslijeđa i kulture, bilo kao ponosni Srbi, stanovnici Balkana ili pripadnici šireg evroazijskog regiona, kao naš pobjednički predstavnik naglašeno.
